U medijima

U vreme kada je dobila autonomni status 1830, Srbija nije percipirana kao deo Evrope. Upravo od tada počinju u Srbiji dva procesa koja su međusobno povezana, ali se nisu uvek preklapala. Prvi je evropeizacija, tj. usvajanja evropskih običaja, mode, ideja i tehnologija. Drugi je okcidentalizacija, odnosno postupak kojim evropski posmatrači postepeno prihvataju Srbiju kao deo Evrope

Otvaranje Istočnog pitanja nisu svi videli kao pretnju. Preduzetnici i trgovci videli su u tome šansu za širenje svojih ekonomskih interesa. Neke od studija iz druge polovine devetnaestog i prvih godina dvadesetog veka upravo su namenjene upoznavanju javnog mnjenja sa ekonomskim potencijalima novonastalih država

Pročitala sam četiri čitulje Medlin Olbrajt u različitim novinama i svaki deo koji se bavi njenom ulogom u Jugoslaviji bio je napisan baš onako kako bi bio napisan 1990-ih ili čak 1980-ih. Rečnik se nije promenio i viđenje poluostrva nije se promenilo. Dakle, rekla bih da smo Marija Todorova i ja napravile razliku, ali u uskom krugu

Putopis, ta stara književna forma, predstavlja veoma važno štivo ne samo za entuzijaste već i za naučnike. Večito neodređena granica između dokumentarnog, estetskog i fiktivnog čini ovu vrstu izvora istovremeno i izuzetno korisnom, ali i nezahvalnom za istraživače. Prostori današnje Srbije bili su, i ostali, zanimljivi generacijama putnika namernika

Otkud isti motivi kod različitih naroda, otkud Pepeljuga kod Nemaca, Srba, Italijana, Francuza...? Prisustvo istih pripovednih motiva kod različitih naroda objašnjava se zajedničkim poreklom, kakvo je i poreklo jezika. A to poreklo je u mitu čiji su fragmenti motivi priča. Otuda se i etimologija sa svim novootkrivenim paralelama koristi kao metod ne samo za rekonstruisanje jezičke prošlosti već i mitske povesti

Kada govorimo o kulturnom transferu, najčešća asocijacija su nam ideje koje su prenosile u oblastima intelektualne istorije, književnosti, materijalne kulture, umetnosti i nauke. Mnogo ređe razmišljamo o religiji i religijskim idejama kao, takođe, važnim elementima kulturnog uticaja

Istorija ne samo misli nego i svesti, mnjenja, delovanja, morala, politike, estetike, u znatnoj meri je istorija dominantnih modela. (...) Ovi modeli redovno započinju tako što oslobađaju ljude od grešaka, konfuzije, od nekog nerazumljivog sveta koji pokušavaju da objasne sredstvima koje model pruža; ali ti modeli, ne uspevajući da objasne celinu iskustva, gotovo redovno završavaju tako što porobljuju iste te ljude. Oni započinju kao oslobodioci, a završavaju u nekoj vrsti despotizma

Posmatrano iz perspektive istorije feminizma i emancipacije žena u Srbiji, Svetozar Marković svojim idejama i radom simbolizuje sasvim jedinstvenu pojavu, koja ga izdvaja u odnosu na sve kasnije feminofilne političare.

Posmatrano iz perspektive istorije feminizma i emancipacije žena u Srbiji, Svetozar Marković svojim idejama i radom simbolizuje sasvim jedinstvenu pojavu, koja ga izdvaja u odnosu na sve kasnije feminofilne političare