U medijima

Međunarodna naučna konferencija na temu „Serbia and the Balkans: Three Centuries of Embrace with Europe“ održana je 28. i 29. juna u prostorijama Aerokluba u Beogradu, u sklopu projekta “CTES – Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21st Century“.

Какав утицај је имала Европа на Балкан у 18. веку? Од Доситеја Обрадовића и просветитељског препорода Србије – култура остаје најсигурнија спона, чврста веза између Србије и Европе. У организацији Центра за британске студије и Факултета политичких наука, одржана је конференција Србија и Балкан – три века у загрљају Европе.Срби су увек припадали Европи. Живећи и пишући своју историју, културу и слободу, Србија је примала утицаје али и ширила своје на простору Старог континента. Како се српско друштво европеизовало, од времена Доситеја Обрадовића до данас, и на које отпоре је наилазио процес европеизације, сазнали смо од проф. др Слободанa Марковића са Факултета политичких наука у Београду.Занимљиву паралелу између Балкана и Сицилије, али и разлику између термина „европеизација“ и „модернизација“ поделио је проф. др Зоран Милутиновић са Универзитетског колеџа у Лондону. Са вишом научном сарадницом са Института за савремену историју Иваном Пантелић разговарали смо о положају жена током међуратног периода на овом простору, али и на подручју целе Европе . Који стереотипи се везују за Балкан и како Европа изгледа из угла Србије а како из угла Британије, сазнајемо од писца из Лондона, Весне Голдсворти.. Проф. др Горан Васин са Универзитета у Новом Садуе говорио је о утицају српске цркве за време Хабзбуршке монархије и како је дошло до оснивања културних и научних институција као што су Матица српска, Карловачка гимназија и прве богословије у Сремским Карловцима. На догађају од изузетног значаја говорили су још и др Спирос Економидес са Лондонске школе за економију, др Орел Бејлисон са Јејла, Миша Глени са Института за хуманистичке науке у Бечу, и многи други.

Уметница Марина Марковић представља у Салону Музеја савремене уметности перформанс који се бави преиспитивањем моћи у уметничком свету. У Београду се одржава научни скуп "Културни трансфер Европа - Србија од 19. до 21. века". Реч је о пројекту који истражује утицај европске културе на Србију и српску културу од Доситеја Обрадовића до данас.

ловић Слободан Г. Марковић Слободан Г. Марковић „У време када је добила аутономни статус 1830, Србија није перципирана као део Европе. Управо од тада почињу у Србији два процеса која су међусобно повезана, али се нису увек преклапала. Први је европеизација, тј. усвајања европских обичаја, моде, идеја и технологија. Други је окцидентализација, односно поступак којим европски посматрачи постепено прихватају Србију као део Европе"- записује проф. др Слободан Г. Марковић у тексту „Европеизација Србије у 19. веку и културни трансфер".Научни скуп - „Kултурни трансфер Европа-Србија од 19. до 21. века – ЦТЕС" финансира Фонд за науку Републике Србије. Главни задатак овог пројекта је да истражи токове европског културног трансфера у Србију и српску културу од времена Доситеја Обрадовића до почетка XXI века. О културном трансферу и овом научном скупу за Агору говоре професор факултета политичких наука и руководилац пројекта Слободан Г. Марковић и Немања Радуловић, професор Филолошког факултета. https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5470943/kulturni-transfer.html

Извештај РТС-а поводом промоције зборника радова Имитатори Гласова. О књижевном превођењу и преводиоцима. Промоција је одржана 07.03.2024. у просторијама Института за европске студије.

Šta je o svetu i čoveku spoznao ili naslućivao Dimitrije Mitrinović? Šta je navelo istaknute Britance, poznate i priznate novinare, sveštenike, profesore, pa i jednog nobelovca, da se povežu sa njim i budu godinama pod njegovim uticajem? Zbornik „Otkrivanje zagonetke Mitrinović" predstavlja izuzetno bogat svet ideja i kulturnih i svetskih okvira u kojima se kretao Dimitrije Mitrinović. O ovom učesniku u evropskim kulturnim tokovima i jednoj od najzagonetnijih ličnosti XX veka iz srpskog i jugoslovenskog kulturnog kruga, govori dr Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka i priređivač zbornika „Otkrivanje zagonetke Mitrinović". Radio Beograd je 02. jula 2023. posvetio svoju emisiju Agora kolekciji eseja Kulturni transfer Evropa-Srbija u 19. veku. https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5168486/otkrivanje-zagonetke-mitrinovic.html

Posmatrano iz perspektive istorije feminizma i emancipacije žena u Srbiji, Svetozar Marković svojim idejama i radom simbolizuje sasvim jedinstvenu pojavu, koja ga izdvaja u odnosu na sve kasnije feminofilne političare.

Istorija ne samo misli nego i svesti, mnjenja, delovanja, morala, politike, estetike, u znatnoj meri je istorija dominantnih modela. (...) Ovi modeli redovno započinju tako što oslobađaju ljude od grešaka, konfuzije, od nekog nerazumljivog sveta koji pokušavaju da objasne sredstvima koje model pruža; ali ti modeli, ne uspevajući da objasne celinu iskustva, gotovo redovno završavaju tako što porobljuju iste te ljude. Oni započinju kao oslobodioci, a završavaju u nekoj vrsti despotizma

Kada govorimo o kulturnom transferu, najčešća asocijacija su nam ideje koje su prenosile u oblastima intelektualne istorije, književnosti, materijalne kulture, umetnosti i nauke. Mnogo ređe razmišljamo o religiji i religijskim idejama kao, takođe, važnim elementima kulturnog uticaja

Otkud isti motivi kod različitih naroda, otkud Pepeljuga kod Nemaca, Srba, Italijana, Francuza...? Prisustvo istih pripovednih motiva kod različitih naroda objašnjava se zajedničkim poreklom, kakvo je i poreklo jezika. A to poreklo je u mitu čiji su fragmenti motivi priča. Otuda se i etimologija sa svim novootkrivenim paralelama koristi kao metod ne samo za rekonstruisanje jezičke prošlosti već i mitske povesti