U medijima

Извештај РТС-а поводом промоције зборника радова Имитатори Гласова. О књижевном превођењу и преводиоцима. Промоција је одржана 07.03.2024. у просторијама Института за европске студије.

Šta je o svetu i čoveku spoznao ili naslućivao Dimitrije Mitrinović? Šta je navelo istaknute Britance, poznate i priznate novinare, sveštenike, profesore, pa i jednog nobelovca, da se povežu sa njim i budu godinama pod njegovim uticajem? Zbornik „Otkrivanje zagonetke Mitrinović" predstavlja izuzetno bogat svet ideja i kulturnih i svetskih okvira u kojima se kretao Dimitrije Mitrinović. O ovom učesniku u evropskim kulturnim tokovima i jednoj od najzagonetnijih ličnosti XX veka iz srpskog i jugoslovenskog kulturnog kruga, govori dr Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka i priređivač zbornika „Otkrivanje zagonetke Mitrinović". Radio Beograd je 02. jula 2023. posvetio svoju emisiju Agora kolekciji eseja Kulturni transfer Evropa-Srbija u 19. veku. https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5168486/otkrivanje-zagonetke-mitrinovic.html

Posmatrano iz perspektive istorije feminizma i emancipacije žena u Srbiji, Svetozar Marković svojim idejama i radom simbolizuje sasvim jedinstvenu pojavu, koja ga izdvaja u odnosu na sve kasnije feminofilne političare.

Istorija ne samo misli nego i svesti, mnjenja, delovanja, morala, politike, estetike, u znatnoj meri je istorija dominantnih modela. (...) Ovi modeli redovno započinju tako što oslobađaju ljude od grešaka, konfuzije, od nekog nerazumljivog sveta koji pokušavaju da objasne sredstvima koje model pruža; ali ti modeli, ne uspevajući da objasne celinu iskustva, gotovo redovno završavaju tako što porobljuju iste te ljude. Oni započinju kao oslobodioci, a završavaju u nekoj vrsti despotizma

Kada govorimo o kulturnom transferu, najčešća asocijacija su nam ideje koje su prenosile u oblastima intelektualne istorije, književnosti, materijalne kulture, umetnosti i nauke. Mnogo ređe razmišljamo o religiji i religijskim idejama kao, takođe, važnim elementima kulturnog uticaja

Otkud isti motivi kod različitih naroda, otkud Pepeljuga kod Nemaca, Srba, Italijana, Francuza...? Prisustvo istih pripovednih motiva kod različitih naroda objašnjava se zajedničkim poreklom, kakvo je i poreklo jezika. A to poreklo je u mitu čiji su fragmenti motivi priča. Otuda se i etimologija sa svim novootkrivenim paralelama koristi kao metod ne samo za rekonstruisanje jezičke prošlosti već i mitske povesti

Putopis, ta stara književna forma, predstavlja veoma važno štivo ne samo za entuzijaste već i za naučnike. Večito neodređena granica između dokumentarnog, estetskog i fiktivnog čini ovu vrstu izvora istovremeno i izuzetno korisnom, ali i nezahvalnom za istraživače. Prostori današnje Srbije bili su, i ostali, zanimljivi generacijama putnika namernika

Pročitala sam četiri čitulje Medlin Olbrajt u različitim novinama i svaki deo koji se bavi njenom ulogom u Jugoslaviji bio je napisan baš onako kako bi bio napisan 1990-ih ili čak 1980-ih. Rečnik se nije promenio i viđenje poluostrva nije se promenilo. Dakle, rekla bih da smo Marija Todorova i ja napravile razliku, ali u uskom krugu

Otvaranje Istočnog pitanja nisu svi videli kao pretnju. Preduzetnici i trgovci videli su u tome šansu za širenje svojih ekonomskih interesa. Neke od studija iz druge polovine devetnaestog i prvih godina dvadesetog veka upravo su namenjene upoznavanju javnog mnjenja sa ekonomskim potencijalima novonastalih država

U vreme kada je dobila autonomni status 1830, Srbija nije percipirana kao deo Evrope. Upravo od tada počinju u Srbiji dva procesa koja su međusobno povezana, ali se nisu uvek preklapala. Prvi je evropeizacija, tj. usvajanja evropskih običaja, mode, ideja i tehnologija. Drugi je okcidentalizacija, odnosno postupak kojim evropski posmatrači postepeno prihvataju Srbiju kao deo Evrope